Вести, 25. 1. 2024, Отимање светиња

Манастир Високи Дечани Фото:: Вести, Хаџи Марко Вујичић

Све учесталија присвајања српских цркава и манастира само су део оркестриране кампање која за циљ има да све више ограничава основна права СПЦ, али и слободу приступа појединим верским објектима, оценила је за Вести доцент др Јасмина С. Ћирић, професор Универзитета у Крагујевцу и експерт за српску средњовековну баштину.

Кршење права СПЦ

Она је поводом ограђивања темеља манастира Богородице Хвостанске у Студеници, и постављања табле на којој је на албанском језику написано да је реч о базилици, истакла да негирање верских права, али и сви примери озбиљних кршења права СПЦ, неслагања са одлукама највиших судова и систематско уништавање светиња, посебно од 1999. године, јасно указују да косовске власти очигледно не виде могућност за било какво присуство српског народа и СПЦ на простору Косова и Метохије. Сматра да је у питању процес “десрбизације косовскометохијског простора” што подразумева и брисање историјског наслеђа.

– Овај тренд постаје очигледан у случају манастира Студенице Хвостанске. Мада је већина Албанаца национални идентитет градила на османском и комунистичком наслеђу, последњих година је приметан заокрет ка албанском идентитету и потенцирање римокатоличке вероисповести, а све у циљу евентуалних потраживања протектората Ватикана – сматра др Ћирић.

Експерт за средњовековну српску културу каже да је присвајање ове светиње покушај Албанаца да на сваки начин докажу своје илирско порекло.

– Инсистирају да је реч о базилици, али акцентовање те речи је сасвим непотребно. Реч базилика потпуно је неуко истакнута, као да је у питању архитектонски термин који није био у градитељској пракси у српској средњовековној архитектури – појашњава наша саговорница.

Рашка школа

Други спорни податак који је везан за интерпретацију на табли испред самог локалитета односи се на то ко баштини поменуту базилику.

– Знамо да је реч о рановизантијској базилици која је изграђена средином 6. века и имала је све што је било уобичајено за базилике тога доба: простор за реликвије и атријум на западном делу. Остаци базилике и подземне гробнице предвиђене за више особа чине делове рановизантијског, а не дарданског наслеђа. На темељима ове базилике, у трећој деценији 13. века, изграђена је нова црква која је служила као седиште Хвостанске епархије. Ова црква била је хармоничних пропорција, саграђена у маниру рашке градитељске школе, са трансептом и куполом. Неретко се по облицима поистовећује са црквом Христа Спаса у манастиру Жича – поентира др Ћирић и додаје процене да је црква реконструисана 1219.

Она је указала да се у свим прегледима српске средњовековне архитектуре, на основу сачуваних темеља и података који су произашли из ископавања, Студеница Хвостанска узима као битан архитектонски пример који припада главним токовима српске архитектуре 13. века.

Удар на светско благо

Ћирић каже да упркос светском значају, посебно Дечана, Грачанице, Пећке Патријаршије и цркве Богородице Љевишке који су и на листи УНЕСКО споменика светске културне баштине из немањићког периода, већ 25 година под оружаном заштитом због безбедносних опасности.

– Ови сакрални објекти драгоценом архитектуром и фрескама које су сведочанство српске историје, као и владарске идеологије династије Немањића, уникатна су дела средњовековне уметности и као таква су јединствен сегмент европске и светске културне баштине. Уместо да буду поштовани, суочавамо се са ситуацијом да је њихов опстанак немогућ без оружане заштите, а могу бити преименовани и ограђени преко ноћи у нешто што никад нису били – закључује наша саговорница.

Перфидна злоупотреба

Албанци, како саговорница, на све начине покушавају да искористе податак да Унеско, стављајући под заштиту српске светиње, није прихватио одредницу чија је баштина, већ географско место где се налази.

– Такву, за нас несретну ситуацију, Албанци перфидно користе, односно злоупотребљавају. Више пута поновљена лаж постаје истина. Упркос дигиталним репозиторијумима фресака, детаљима фресака на којима су ктитори српски средњовековни владари, странци ће чешће наћи податак да је реч о косовским манастирима, а не ко су баштиници. Та промена идентитета је видљива и у комплетној измени топонима по КиМ. Другим речима, све што има везе са Србима мора бити промењено – каже она.

Ђорђе Баровић – Вести