Тврђава Ново Брдо (КиМ) Фото: САНУ
Историчар, др Петар Ристановић упозорава на чињеницу да је Унеско на своју листу уврстио четири споменика српске средњовековне културе чиме им је пружена каква-таква врста глобалне заштите, али да је озбиљан проблем што на стотине других споменика српске културне баштине на простору Косова и Метохије нису у оваквој позицији.
– Већ деценијама траје систематско брисање трагова српског идентитета и вековног присуства на простору Косова и Метохије. Током прретходних 20 година догађали су се физички напади попут спаљивања Богословије у Призрену 2003, покушаји фалсификовања њихове историје попут покушаја да се остаци епископске Цркве Светог Николе у Новом Брду рестаурирају као католичка катедрала – упозорава др Ристановић.
И др Ћирић указује да на листи Унеска још недостају кључне чињенице о српској културној баштини на Косову и Метохији.
– Постоји значајан раскорак између стварне ситуације и онога што се извештава, што се може приписати систематском ширењу дезинформација. Ове дезинформације, које се често појављују у албанским водичима и медијима, погрешно представљају српске споменике као “староалбанске”. Таква нарација негира историјски идентитет ових споменика и истини за вољу утиче на међународну перцепцију и подршку за њихову заштиту – наглашава професорка Универзитета у Крагујевцу.
Подсећа да су се после 1999. године српски сакрални споменици, који представљају у исто време и баштину Српске православне цркве, нашли на мети систематског уништавања и оштећења.
– Током тог периода, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава, док је око 10.000 вредних уметничких и документарних предмета, укључујући фреске, иконе и књиге, изгубљено. Ова чињеница често се занемарује у извештајима, стварајући непотпуну слику о стварном стању српске културне баштине – упозорава др Ћирић.
Богородица Љевишка
Др Јасмина С. Ћирић упозорава да иако су обављени неки конзерваторско-рестаураторски захвати на Цркви Богородице Љевишке, значајне препреке и даље постоје.
– Радови на Цркви Богородице Љевишке су започети али су само делимично рестаурирани делови фресака, а потребни су и радови на фасади и другим деловима цркве. Дуготрајно “одлагање” обимнијих радова, заједно са неадекватним средствима и плановима за обнову, додатно отежава процес рестаурације – каже др Ћирић.
Опструкције из Приштине
Др Ћирић упозорава на сталне опструкције из Приштине.
– Посебно када је реч о сталним одлагањима рестаурације споменика упркос свим правима Републичког завода за заштиту споменика културе Србије на обилазак ових локација, као и извештавања о уоченим проблемима стања споменика. Колеге из Републичког завода заиста врло посвећено извештавају о свим тим проблемима, а према Резолуцији 1244 Савета безбедности УН Србија задржава права и одговорности на Косову и Метохији, укључујући и културну баштину, што Унеско препознаје као компликацију у процесу конзервације и заштите ових споменика – упозорава др Ћирић.
Додаје да са херитолошког становишта, извештај потврђује да су ови споменици од изузетне културне и историјске вредности, али суочени са озбиљним претњама у конфликтној зони.
– Извештај Унеска у којем се наглашава постојање политичких проблема, истиче потребу за координацијом и, рекло би се, потребом да се можда гласније но икад чује глас српске дипломатије по овом питању. Очување ових споменика је од суштинског значаја не само за очување њих самих као интегралног дела српске културне баштине, већ и за заштиту светске културне баштине у целини.
Важно је да се сви релевантни актери укључе у дијалог и предузму конкретне кораке како би се обезбедила дугорочна заштита ових вредних културних добара – наглашава др Ћирић.
Ђорђе Баровић – Вести
