Пећска Патријаршија, стање крајем 19. века Фото: Вечерње новости
Некадашњи амбасадор Србије при Унеску професор Дарко Танасковић каже да је одлука Комитета Унеска за заштиту светског културног и природног наслеђа да задржи на Листи светске баштине у опасности четири српска средњовековна манастира била очекивана, јер одражава праву ситуацију на терену.
Истовремено, упозорава да је овај проблем заправо само “врх леденог брега” у јасним намерама Албанаца да на сваки начин избришу постојање српске културне и историјске баштине на Косову и Метохији.
Подмукао план
– Јавност се са правом фокусирала на догађања у Унеску. Али, паралелно са покушајима привремених власти у Приштини да докажу да Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и Црква Богородица Љевишка у Призрену више нису под претњом, тече њихов врло подмукао, потмули процес практичног руинирања нашег целокупног културног наслеђа на Косову и Метохији – истиче др Танасковић за “Вести”.
Упозорава да је реч о три начина обрачуна са српским културним и духовним присуством на Косову и Метохији.
– Један је физичко рушење, десакрализација, уништавање. То је сад мало теже, јер се дешава пред очима целе међународне заједнице. Данас нисмо сведоци оне фазе када су се брутално рушили споменици као што је то био случај у непосредном конфликтном и постконфликтном периоду. Ипак, стално се врши одређен притисак, има упада, има пљачке, има руинирања… али им то сада није у првом плану – истиче овај стручњак.
Додаје да други облик представља квазинаучну кампању, доказивање да је реч о споменицима који су изворно били католички, албански.
Квази теорије
– Према тој квазинаучној теорији на рушевинама албанских споменика Немањићи су подигли своје задужбине која су у суштини изворно припадале Албанцима, а који су опет на основу тих квази научних теорија сви били католици. И то се ради систематски. У озбиљној науци овакве теорије не могу да прођу, али ипак оставаљају одређени ефекат. На пример, у туристичким понудама, на таблама испред српских цркава и манастира се наводи или да су то биле некадашње албанске светиње или у бољем случају да је реч о византијским споменицима – објашњава Танасковић.
Трећи модел покушаја присвајања српске баштине је, каже, и најопаснији.
– То је покушај етатизације културних и верских споменика. Не инсистира се да су албански, али ни да су српски, већ да припадају тој тзв. држави Косово зато што су на њеној територији. Пошто је реч о споменицима од универзалног значаја, привремене институције у Приштини о свима подједнако воде рачуна. И то је најопаснији модел, јер за њега може да буде највише слуха на Западу, а поготово у Унеску које културна добра не води на основу припадности некој цивилизацији или историјској формацији, већ искључиво територијално. Да им та подвала прође, најопасније је било 2015, али смо тада успели да спречимо да тзв. Косово уђе у Унеско, јер би то имплицирало њихово признање државности – подсећа Танасковић.
Угрожена добра
Професор Танасковић није изненађен последњом одлуком Унеска без обзира на то што привремене институције у Приштини на сваки начин желе да је промене и то покушавају годинама уназад.
– Стална је кукњава Приштине да су тамо услови побољшани и да је просто непристојно да се једна “демократска држава” третира да су на њеној територији угрожена универзално вредна културна добра. Заправо без обзира на нашу сталну разложну бојазан, да би под разним притисцима таква одлука могла бити другачија или промењена, нису постојали ни минимални услови да се промени. Постоји неколико предуслова који би морали да буду испуњени да би се променила, а овде не говоримо о политичким или идеолошким моментима – истиче Танасковић.
Позитивна одлука
Дарко Танасковић каже да одлука Унеска показује и шта је кључан узрок угрожавања српске баштине на КиМ.
– Одлука Унеска је за нас свакако позитивна. Јасно, није само по себи добро што је таква ситуација, али кад већ јесте, за нас је свакако позитивно да се добро види да се српска баштина и даље сматра угроженом. А од кога може бити угрожена на територији Косова и Метохије данас, сасвим је јасно. Свакако не од Срба или од атмосферских прилика – изричит је он.
Ђорђе Баровић – Вести
