Вести онлајн, 3. 8. 2024, Српски средњовековни споменици остају на Листи светске баштине у опасности (1): Светиње и даље на удару

Катедрална Црква Богородица Љевишка Фото: Курир, Филип Плавчић

Комитет за светску баштину Унеска одлучио је на 46. заседању у Њу Делхију да средњовековни споменици на Косову и Метохији буду задржани на Листи светске баштине у опасности, због, како се наводи, политичких проблема.

Овај аргумент први пут је наведен у извештајима ове организације од када су српски средњовековни споменици на Косову и Метохији уврштени на Унескову листу светске баштине у опасности. До сада је тај статус за четири српске светиње: Пећку патријаршију, манастире Високи Дечани и Грачаницу и Цркву Богородице Љевишке, по правилу био аргумент да је потребна савремена конзервација.

Сања Кесић Ристић, председница Националног комитета Међународног савета за споменике и споменичке целине (ИЦОМОС) изјавила је да би ове одуке требало понављати сваке године све док се проблем не реши.

Један од водећих српских стручњака за средњовековну уметност др Јасмина С. Ћирић, професорка Универзитета у Крагујевцу каже да се извештај Унеска може тумачити кроз политичке и херитолошке аспекте.

– Политички проблеми између Србије, која не признаје независност Косова, и приштинских власти које негирају право Србије да баштини своје споменике културе, стварају оквир у којем је тешко одржати било какве механизме заштите културне баштине. Ова одлука може се посматрати као својеврсни апел међународној заједници да посвети већу пажњу проблему КиМ и да пружи додатну подршку у заштити културне баштине којој се, неретко, одузима епитет српска. Утисак је да се тако на “тих” начин признаје да локалне власти немају капацитет или политичку вољу да адекватно заштите ове споменике – каже др Ћирић.

Др Петар Ристановић из Института за српску културу Приштина са привременим седиштем у Лепосавићу истиче за “Вести” да је реалност српске културне баштине на Косову и Метохији таква да се сваке године практично изнова поставља? Питање да ли ће четири српска средњовековна манастира остати на Листи светске баштине у опасности.

– Овогодишња одлука Комитета за светску баштину, са 46. заседања у Њу Делхију, охрабрује јер не само да су манастири остали на тој листи, већ су и први пут као узрок те опасности наведени “политички разлози”. До сада, као разлог за угроженост увек су навођени “захтеви савремене конзервације”. Зато ова одлука представља позитиван помак јер је истицањем “политичких разлога” потврђено фактичко стање са терена, а то је да је узрок угрожености четири споменика светске културне баштине то што они сведоче о вековном српском присуству на Косову и Метохији и српском идентитету ове територије, због чега су у прошлости били физички уништавани и угрожени, а данас су мета покушаја да се конструише њихова алтернативна, на фикцији заснована историја, са главним циљем да се негира њихова припадност српској култури – истиче др Ристановић.

Ограничене могућности

Др Ристановић каже да Унеско има ограничене могућности и не може да директно утиче на заштиту споменика светске баштине.

– Међутим, сама чињеница да и поред великих политичких притисака у прошлости тзв. Косово и даље није чланица Унеска и да се српски манастири налазе на Листи угрожене баштине има огроман пре свега симболички значај и речито сведочи о положају српске баштине али и српске заједнице на Косову – наглашава овај историчар.

Високи Дечани

Историчарка уметности др Јасмина С. Ћирић подсећа да Комитет Унеска није одмах укључио манастир Високи Дечани на Листу светске баштине у опасности, иако је тадашња Државна заједница Србија и Црна Гора номиновала ово културно добро.

– Тек после погрома 1999. године, одлучено је да се путем проширења постојеће номинације обухвате и манастири Грачаница, Пећка Патријаршија и Црква Богородице Љевишке, како би се пружила бржа заштита. Ова целина је уписана на листу под називом “Средњовековни споменици на Косову”, без означавања “српски” и “Метохија”. Овај недостатак прецизности у означавању доприноси додатним препрекама у идентификацији и заштити културних добара – објашњава др Ћирић.

Препоруке

Др Јасмина С. Ћирић сматра да би Унеско требало јасно да нагласи како политичке тензије директно утичу на немогућност адекватне заштите ових споменика.

– Ово укључује изношење чињеница о специфичним проблемима, пре свега везаних за стање фресака и о препрекама на терену. Требало би појачати мониторинг тј. праћење стања споменика на терену. То укључује успостављање независних тимова стручњака који би редовно обављали објективну процену стања споменика. Извештаји ових тимова треба да буду јавно доступни како би се осигурала транспарентност и тачно информисање међународне заједнице – каже професорка Универзитета у Крагујевцу.

Додаје да неизоставно, треба директно укључити српске стручњаке у све активности везане за конзервацију и рестаурацију споменика.

– Њихово искуство и знање, поседовање детаљне документације која је прикупљана деценијама а тиче се специфичности ових објеката су кључни за правилну заштиту. Циљ би био постизање конкретних договора о заштити културне баштине, уз поштовање права и одговорности дефинисаних Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН која се неретко заборавља или ставља по страни. Само на тај начин се може премостити раскорак између дефиниција и стварности на терену, осигуравајући да се српски споменици на Косову и Метохији адекватно заштите и сачувају за будуће генерације – сматра др Ћирић.

Ђорђе Баровић – Вести