Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде

Преживели заточеници логора у Јасеновцу, 2. мај 1945.  Извор: 08-18190 Counter Memorial of Serbia Volume II p. 159, према: Фототека Музеја жртава геноцида 398/398

3.2. ПРИЛОЗИ О ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (И О ЈАСЕНОВЦУ) УЗ КОНТРАТУЖБУ

Други том Контратужбе Републике Србије посвећен је Другом свјетском рату. Овај том има два дијела, 12 анекса на 230 страница, од чега се на логор Јасеновац односе 4 анекса (4, 5, 6 и 7), на 105 страница, и 26 фотографија.

У наставку дајем број, назив и кратки садржај сваког анекса појединачно:

Дио I:  Независна држава хрватска 1941-1945. и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима (историјски извори).

Аnnex 1: Мапа Независне Државе Хрватске
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a8/Croatia_41_45.gif

Annex 2: Дијелови законских одредби (декрета) Независне државе Хрватске
– Овлаштењe начелника гр. Загреба за донашање одлука, Загреб 11.04.1941.;
– Законска одредба о изванредним народним судовима, Загреб 17.04.1941.;
– Законска одредба о забрани ћирилице, Загреб, 25.04.1941.;
– Проведбена наредба министарства унутарњих послова законској одредби о зарани ћирилице, Загреб, 25.04.1941.;
– Законска одредба о пријеким судовима, Загреб, 17.05.1941.;
– Законска одредба о сачувању хрватске народне имовине, Загреб, 19.04.1941.;
– Законска одредба о некретнинама т.зв. добровољаца, Загреб 28.04.1941.;
– Законска одредба о држављанству, Загреб 20.04.1941.;
– Законска одредба о расној припадности, Загреб, 30.04.1941.;
– Законска одредба о заштити аријске крви и части Хрватског народа, Загреб, 30.04.1941.;
– Наредба о оснивању Заједнице за техничке масти, Загреб 22.11.1941.;
– Законска одредба о упућивању непоћудних и погибељних особа на присилни боравак у сабирне и радне логоре, Загреб 25.11.1941.;
– Законска одредба о овлаштењу за приенос послова од министарства на велике жупе, Загреб, 25.11.1941.;
– Законска одредба о одузимању имовине особама, које нарушавају јавни мир и поредак, Загреб, 27.12.1941.;Н
– Набављање рационираних лиекова – измјена наредбе, Загреб, 20.06.1942.;
– Законска одредба о сузбијању насилних кажњивих чина проти држави, појединим особама или имовини.

Annex 3: Фикрета Јелић Бутић, Усташе и НДХ, Загреб 1977, стр. 166-167, 185-187.

Annex 4: Извјештај Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача – Злочини у логору Јасеновац, Загреб 1946 (ФН Штампано издање, Издавач репринт издања Спомен-подручје Јасеновац, За издавача: Јован Мирковић, Штампа: НИП „Глaс“ Бањалука, ООУР-а Штампарија, 1980.)

Annex 5: Мапа концентрационог логора Јасеновац, Извор: Антун Милетић, Концентрациони логор Јасеновац, Београд, Јасеновац 1986.

Annex 6: Слике из концентрационог логора Јасеновац, Извор: Музеј жртава геноцида, Београд и књига Антуна Милетића, Концентрациони логор Јасеновац, Београд, Јасеновац 1986. (једанаест слика)

Annex 7: Слике дјеце жртава у НДХ концентрационим логорима, Извор: Каталог изложбе „Били су само дјеца“ издао Драгоје Лукић и Јован Мирковић, Музеј жртава геноцида, Београд 2006. године (20 слика)

Дио II: Деведесете и хрватски историјски ревизионизам и призивање усташких принципа (Исјечци из упоредне литературе и оригиналних извора)

Annex 8: Хронологија усташког покрета након Другог свјетског рата (припремило Министарство иностраних послова Републике Србије)

Annex 9:  Efraim Zuroff , Операција последња шанса, New York 2009, стр 131-150

Annex 10:  Karl Pfeifer, Хрватска – Туђман и генеза хрватског ревизионизма, Searchlight Magazine 2003.

Annex 11:  Виктор Иванчић, Точка на У (Случај Шакић – Анатомија једног скандала) Ферал Трибјун Сплит, 1998, стр. 113-115, 132-133.

Annex 12:  Исјечци из интервјуа Алексе Црњаковића са Динком Шакићем, заповједником логора Јасеновац Обаваљао сам своју дужност, објављеном у Магазину у Загребу 1995.

ШТА ЈЕ РЕЧЕНО У ТОКУ ГЛАВНОГ ПРЕТРЕСА О ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (И О ЈАСЕНОВЦУ)

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
10. МАРТА 2014.
Обраћање суду Саше Обрадовића, шефа Правног тима Србије

8. Ова оптужба за геноцид није једини парадокс хрватског случаја. Моја је дужност да информишем суд да данас људи у Србији већином вјерују да је хрватска лажна Тужба заправо врста историјске ироније. Наиме, обе стране и Хрвати и Срби, врло добро знају што је геноцид у бившој Југославији, обе стране су училе о страшним злочинима почињеним у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском и другим озлоглашеним усташким концентрационим логорима у Другом свјетском рату. Трагично искуство српског народа у НДХ и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Циганима од 1941 до 1945. описан је у Контратужби као дио описа позадине случаја којим се бави тужба. ¹ Наша презентација је поткрепљена поузданим историјским изворима.²  Хронологија усташког покрета након Другог свјетског рата, који је сматран константном терористичком претњом Титовој Југославији од 1945-1990, је представљенa у анексу 8 Контратужбе. Без ових основних информација, немогуће је у потупности разумјети значење које је 1990-тих имала појава Др Фрање Туђмана као новог политичког лидера у РХ који се залагао за помирење хрватских комуниста и новоусташког покрета, ни реакцију противљења Срба у Хрватској таквој политици.³

9. Ипак у хрватским писаним поднесцима нигдје се не спомиње геноцид из Другог свјетског рата. Тужени примјећује да Тужитељ није ни оспоравао ни негирао презентацију чињеница које се тичу нацистичке владе у Хрватској између 1941-1945, ни у његовој намјери да се уништи српски народ под његовом управом, и постојање усташког става да су Срби претња хрватском националном идентитету. Тужитељ сматра да је историјска позадина која се тиче злочина геноцида почињеног у НДХ ван предмета расправе између двије стране.

ЗАПИСНИК МСП СА ГЛАВНЕ РАСПРАВЕ ОД
11. МАРТА 2014.
Обраћање суду проф. Christiana J. Tams-а, професорa међународног права на универзитету у Глазгову, чланa Правног тима Србије

35. Господине предсједниче, чланови вијећа, Конвенција о геноциду није донијета да регулише прошлост. Није регулисала Холокауст; донешена је да спријечи будуће холокаусте. Она кодифицира, како нас је Хрватска подсјетила, постојећи злочин. Али њен фокус је на спријечавању; стварању међународног режима против геноцида; и дозвољава државама свијета, без обзира каква им је прошлост, да се прикључе том режиму. Хрватска конструкција о Конвенцији о геноциду игнорише све то.

36. Заправо, Хрватска је јако отворена по овом питању. У својим писаним поднесцима, јасно изражава став да би се Конвенција примјенила на génocidaires Другог свјетског рата.⁴ Морам да кажем да професор Крафорд прошле недјеље није поновио тај став, али је то став из ранијих поднесака, и заиста се чини да се такав став може извести из хрватског виђења ретроактивности. Али, ако се конвенција примјени на génocidaires из Другог свјетског рата, гдје би се зауставила. Вјероватно би била примјењивана и на нека догађаје из Првог свјетског рата такође, или на догађаје из процеса колонизације. Иако то Хрватска никада изричито не каже, претпостављамо да би се сви ти спорови могли водити пред овим судом – јер су то сва питања која се односе на дужност да се спријечи геноцид, и да је способна, како каже проф. Крафорд, да обухвати догађаје из прошлости. Одбацујући примједбу Србије као „формалистичку“, Хрватска диже приговор који би могао дозволити да се сукоби стари десетак или стотињак година изведу пред овај суд. Да ли је ово можда и пожељно, ја заиста не знам, а није ни важно. Али је сасвим јасно што су састављачи Конвенције имали на уму. Ништа у „самој природи уговора“ – la nature même du traité – не говори о ретроактивној примјени конвенције.
…
42. Као илустрација, дозволите ми да се позовем на Nehemiah Robinsona, пионира у проучавању Конвенције о геноциду, његова студија је објављена прво 1949, а онда поново обављена 1960:  Према Робинсону „Не може сматрати да Конвенција обавезује потписнике да казне прекршиоце за дјела која су почињена пре него је конвенција ступила на снагу у датој земљи“.⁵

43. Петнаест година касније, мој колега проф. William Schabas , у својој књизи о геноциду се сложио са тим ставом: „Не постоји ништа у Конвенцији о геноциду што би указало на другачију намјеру (у смисли члана 28 VCLT)… Проста је чињеница да се конвенција о геноциду не може примјенити на дјела почињена пре њеног ступања на снагу“.⁶

44. Господине предсједниче, ставове Робинсона и Шабаса дијеле и државе потписнице. Позваћу се на један примјер, он је скоријег датума и није конвенционалан. У њемачком парламенту 2010, њемачки државник је рекао ово:

„Конвенција о превенцији и кажњавању злочина геноцида донесена је 9. децембра 1948. а ступила је на снагу 12. јануара 1951. За Савезну Републику Њемачку ступила је на снагу 22. фебруара 1955. (и сада долази најважнији дио) не посједује ретроактивно дејство.“ ⁷

45. Господине предсједниче, чланови вијећа, може ли бити јасније? И да се вратим на оно што сам поменуо раније, да ли би да је другачије, Немачка ратификовала Конвенцију без овог временског ограничења? И како је суд рекао 1951., аутори и Генерална скупштина су ратификовали Конвенцију да буде „универзална за све“ –„да учествује што је више (рекао је овај суд) могуће земаља“.⁸ Професор Крафорд је у петак нагласио који су циљеви и сврха Конвенције. Али аргументи које је изнио поткопавају визију аутора о споразуму „универзалном за све“. И противе се генерално прихваћеном временском принципу код потписивања уговора – који је потврђен У ИЛЦ и у Бечу, а примјењује се од 1969. и потврђен је од овога суда. Хрватски захтјев за ретроактивност не може проћи.

1. Контратужба Србије, параграфи од 397-420.
2. Контратужба , фсн. 260-293, пп.137-144 и Аnns.1-7 Контратужбе.
3. Контратужба, параграфи 426-442.
4. РЦ, пра 7.11
5. Робинсон, Конвенција о Геноциду, 1960, п. 114.
6. W.A. Schabas, Геноцид у међународном праву, 2008, p.643.
7. Види Немачки парламент doc. No.17/1 (2010) p.5.
8. I.C.J. Reports 1951, p 24.