Српско наслеђе, Број 15, 16, 17, ратнo издање – јун 1999, Др Животије Ђорђевић: Геноцид над Србима 1941-1945. [из Архиве]

Демографском статистичком методом је утврђено да су, усвајањем просечне годишње стопе раста 1,70 одсто за период 1931-1941 и 1,95 одсто за период 1941-1948, укупни демографски губици (Срба) у Другом светском рату износили 1.820.000, од којих је 156.000 нерођених, 57.000 одсељених и 1.607.000 убијених. 

Ако је Срба у Југославији 1948. било 8.282.000, што је чинило 46,25 одсто од укупног броја становника, онда 1.607.000 убијених Срба чини 16,25 одсто од њиховог укупног броја. У Другом светском рату Енглези су имали губитке од 0,8 одсто, Италијани 0,9 одсто, Французи 1,4 одсто, Немци 6,1 одсто, а СССР 8,8 до 12,9 одсто.

Из Првог светског рата Немачка је изашла као побеђена и понижена, при чему су јој одузети сви колонијални поседи. У победничком заносу, силе Савезнице су са недовољном будношћу пратиле васкрс Вермахта. А. Хитлер није пропустио прилику, и када је успео да наоружа армију и мобилише немачки народ за један реваншистички рат, кренуо је у напад. Једна за другом поробљаване су европске државе. Жртва немачке оружане премоћи била је и Краљевина Југославија. Априла 1941. Немачка је окупирала Југославију и њеним комадањем, ради награђивања послушника, омогућила стварање Велике Албаније, Велике Бугарске и Велике Мађарске, као и Независне Државе Хрватске, а у Србији, и једино у њој, је увела своју војну управу; чак је добрим делом времена током окупације Србију сматрала ратним подручјем, препуштајући Бугарској, Мађарској и Албанији да у деловима које су окупирале уведу своју управу. Новоформирану државу Хрвата силе Осовине су сматрале савезничком и признале су јој суверенитет, препуштајући јој да се сама организује.

У Србији је од првих дана окупације заведен терор. Остаци Краљевске југословенске војске су се одмах организовали и постали претња и сметња немачкој војној сили. Берлину су стизали извештаји о првим чаркама са снагама отпора већ почетком маја 1941. када су Немци на улазу у Јанкову клисуру истакли табле са мртвачким главама, као опомену да се у близини налазе наоружане непријатељске снаге – четници. 

Почетком маја 1941. Немци су имали сукоб са Србима у близини Санског Моста. Том приликом су рањена три немачка војника. Сутрадан је командант дивизије на тај терен упутио један батаљон са батеријом. Немци су међу Србима покупили 450 талаца, сукобили се са Србима, разбили их, артиљеријом тукли село Сјенокосе, десетак километара југоисточно од Санског Моста, а онда куће, које није порушила артиљерија, спалили. Деветог маја су двадесет девет Срба осудили на смрт, стрељали и њихове лешеве оставили на тргу у Санском Мосту.

 

Претња до претње

Петнаестог маја 1941. Србија је осванула са плакатираним саопштењем немачких окупационих власти да ће за сваког убијеног немачког војника бити стрељано стотину, а за сваког рањеног педесет Срба. За читаво време окупације ова наредба је од немачких власти одлучно спровеђена. Окупатор је одмах организовао три концентрациона логора у Србији: на Бањици у Београду, Црвеном крсту поред Ниша и (30. септембра 1941) покрај Саве у Шапцу.

О формирању концентрационог логора на Бањици председник комесарске управе у окупираној Србији пише већ у свом укупном извештају за месец мај 1941. Двадесетосмог маја 1941. била је разматрана могућност формирања концентрационог логора у који би били затворени сви они који су „опасни по јавни ред и поредак“. У то време је у Србији постојао само један покрет отпора – одреди Краљевске југословенске војске у Отаџбини, под командом генералштабног пуковника Драгољуба – Драже Михаиловића.

У Шапцу су, у ствари, била формирана два логора: један у касарни на Сењаку, који је као пролазни расформиран у лето 1943, и други на Сави, који је остао до краја окупације. А у Београду, само неколико километара од логора на Бањици формиран је на Сајмишту, на левој обали Саве, 28. октобра 1941. још један концентрациони логор. Сви ти логори су били сабиралишта за нове жртве, цивиле, таоце, невине, обично најугледније, грађане, који су из њих одвођени на стрељање, како би била задовољена квота „сто за једнога“.

Да би била кажњена акција Краљевске југословенске војске у Отаyбини и одреда које је Комунистичка партија Југославије почела да формира после напада Немачке на Совјетски Савез, око стварања слободне територије у Западној Србији, по наређењу А. Хитлера била је формирана казнена експедиција састављена од посадних 704, 714 и 717, као и 342 (доведене из Француске) и 113 (доведена из Немачке) борбене дивизије, које су стављене под команду генерала Франца Бемеа.

Ф. Беме је 25. септембра 1941. издао следећу наредбу: „Ако не поступимо са свим средствима са највећом безобзирношћу, наши ће се губици попети до неизмерљивог. Ваши задаци ће се одвијати на територији на којој су 1914. године текли потоци немачке крви услед лукавства Срба, како мушкараца тако и жена. Ви сте осветници ових мртвих“.

 

Стравично звуче речи Обзнане немачког месног команданта у Крагујевцу:

„Крагујевац
21. октобар 1941.

ОБЗНАНА

Кукавички и подмукли препади у току прошле недеље на немачке војнике, којом приликом је погинуло десет а рањено 26 немачких војника, морали су бити кажњени. Због тога је за сваког погинулог немачког војника стрељано сто, а за сваког рањеног педесет становника, и то пре свега комуниста, бандита и њихових помагача, укупно 2 300. У будуће ће се за сваки сличан случај, па била то само саботажа, поступити са истом строгошћу.

Старешина месне команде.“

 

На основу немачких извештаја сазнајемо да су Немци у борбама око ликвидације „слободне територије“ у западној Србији имали свега 11 мртвих и 35 рањених.

Од 1. септембра 1941. до 12. фебруара 1942. у Србији су Немци стрељали 20.149 талаца, стрељано је цивилног становништва због одмазде више од 30.000, а у борби је пало 7.756.

 

 

Логори на све стране

Само у Краљеву је од 15. до 18. октобра 1941. стрељано 1.736 мушкараца и 19 жена, а у Крагујевцу 21. октобра 1941. године 2.300 људи, при чему и 144 деце млађих од 16 година, и то петоро испод 12 година. Те 1941. било је и ухапшено 20.519 лица. Коментар овим бројкама није потребан. Немачка група армија Е, која је под окупацијом држала југоисточну Европу је у време од 22. јуна 1941. до 31. марта 1945. имала укупно 11.489 изгинулих војника.

 

Ни деца нису била поштеђена од зликоваче руке

Жртве из логора Бањица углавном су стрељане у Јајинцима, а онда је пред крај окупације немачка полиција наредила да се ископа и спали 68.000 лешева. Неспаљених је остало 1.400. Закључено је да је из овог логора укупно пострељано (у Јајинцима, на Централном, Новом и Јеврејском гробљу) више од 80.000 особа.

Кроз логор Црвени крст у Нишу је прошло око двадесет хиљада затвореника.

Кроз логор на Сајмишту прошло је преко деведесет хиљада затвореника, од којих је четрдесет хиљада убијено. Возовође Шепахер и Мугоша су пред Државном комисијом за испитивање ратних злочина сведочили да је сваког дана по најмање четири до пет „марвених вагона“ качено за возове који су ишли према Загребу, а онда у Новској усмеравани према Јасеновцу.

Од осамнаест концентрационих логора, који су били основани у Независној Држави Хрватској поменимо: на Пагу – убијено 12.550 особа, Госпић (до 20. августа 1941) – убијено око десет хиљада особа, Јадовно – убијено 72.000 особа, Сремска Митровица – убијено око десет хиљада људи.

Далеко најозлоглашенији је логор Јасеновац који је представљао систем логора: Версајев, Крапје – логор бр. 1, Брочице – логор бр. 2, Циглана – логор бр. 3, коме је припадало и стратиште у Доњој Градини, Кожара – логор бр. 4, Уштице – „Цигански логор“ – логор бр. 5, Млака – логор бр. 6 и Стара Градишка – логор бр. 7.

Логор „Версајев“ – с леве стране пута Јасеновац-Новска, био је у функцији од јуна до октобра 1941. „Изузевши неколико појединаца, који су остали живи захваљујући више срећи и случају него било чему другом, логораши овог логора су потучени. Масовне гробнице које су везане за локацију овог логора су углавном пронађене. Ликвидације су вршене у шуми Крндији, на око 300 метара од логора. Преживели логораши су пребачени у логоре „Крапје“ и „Циглану“.

„Крапје“ – код села Крапје, 12 километара узводно од Јасеновца, на обали реке Велики Струг. Активан од јула до новембра 1941. И у њему су вршени масовни покољи у оближњим шумама на 500 до 1.000 метара од логора. Жртве су били углавном Јевреји. Рачуна се да је у логорима „Версајев“ и „Крапје“ ликвидирано око осам хиљада затвореника.

„Циглана“ је најпре заузимала простор од 12, а потом од 125 хектара. Логор су чинили одељци IIIа-мушки, IIIб-женски и IIIц-одељак под ведрим небом ограђен бодљикавом жицом у коме су доведени логораши данима чекали ликвидацију, обично и без хране, и без воде.

Ликвидирани су ударцем тупим предметима (чекићима, секирама, штанглама) по глави, или за врат и бацањем у Саву. Спаљивани су у крематоријуму, који је у делу пећи за печење цигле изграђен по пројекту инжењера Хинка Пичилија. Далеко највећи број ликвидација извршен је у Доњој Градини, преко пута самог логора, на десној (босанској) обали Саве. Далеко мањи број је извршен у Лиману, на левој обали Саве (око 12.000 жртава). Масовне гробнице у Лиману су откривене тек 1973. године.

„Кожара“ је био мањи логор, из којег су „недисциплиновани“ и изнемогли логораши слати у логор „Циглана“. Логор „Кожара“ био је активан од половине 1942. до маја 1945.

„Уштице“, тзв. „Цигански логор“ налазио сена ушћу Уне, насупрот Градине. Активан од прве половине 1942 до априла 1945. У прво време су логораши били само Цигани, а касније су у њега довођени Козарчани.

У „Млаки“ – женском логору, који је ликвидиран 1945 – убијено је око 12 000 жена, у близини села.

„Стара Градишка“ је логор у коме је према тврднји новинара Мирка Першена, у чланку „Бројке као табу тема“, страдало 70.000 до 100.000 жртава. СУБНОР Стара Градишка тврди да је у логору страдало преко 80.000 жртава.

Гробишта логора 3 („Циглана“) захватала су у Доњој Градини простор од 5.625 хектара. О капацитету логора говори допис Главног стана поглавника од 24. априла 1942: „Заповједништво усташке надзорне службе – Главно побочништво са В.Т. бр. 139/42 извјестило је, да сабирни и радни логор у Јасеновцу може примити неограничен број затвореника“.