Светиње Браничева, 10. 11. 2015, Откривање споменика на Врањевцу у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године [из Архиве] Фото

Изградња споменика на Врањевцу, 2013. Фото: Светиње Браничева

Књига „Србски ратни поменик“ подстакла на подизање споменика

Идеја да се сакупе сва имена погинулих у Пожаревачком, а данас Браничевском округу, потекла је 2005. године од манастира Рукумије, заправо од оца Симеона, настојатеља манастира, који је потом и финансирао штампање тротомне књиге под именом Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918, а касније све време помогао подизање споменика.

Истраживања су трајала пуних седам година и обухватила свих 190 насеља Браничевског округа. Овај велики посао обавили су: Предраг Мирковић новинар и публициста и Живислав Антонијевић из Пожаревца. При завршетку првог тома прикључио им се Милан Симић, истраживач из Великог Поповца, и сарађивао до краја ангажовано и oзбиљно.

Објављена су три тома са укупно 20.000 страдалих и основним подацима о сваком од њих. За свако место у округу, а њих је укупно 190, наведен је број страдалих, који се креће од 25 до више од 400. Таква припрема за подизање једног споменика, са таквом документацијом, досад није обављена на србским просторима. Ако је уопште игде обављена. А ево шта о томе каже др Мирољуб Манојловић, историчар-музејски саветник у предговору трећег тома књиге Србски ратни поменик, Браничево 1912-1918:

„Овим трећим томом аутори Србског ратног поменика, Браничево, 1912-1918, заокружују, јединствену документациону трилогију о страдањима Срба у ослободилачким ратовима почетком ХХ века. Поред документарности ова трилогија представља и својеврстан споменик жртвама палим у Балканским (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918). Ратни поменик Браничево 1912-1918. је и својеврсно одавање почасти, признања и захвалности ових и будућих генерација и трајно сећање на жртве које су пале са територије Пожаревачког округа, вршећи одано и часно своју патриотску и родољубиву дужност…

…Више је књига и других публикација које описују страдања становништва Браничевског округа за време ратова од 1912. до 1918. године, али је ова трилогија најпотпунија, најистраженија и у правом смислу потпун регистар свих страдалих ратника на фронтовима широм Србије, Балкана и Европе , али и цивилних жртава окупаторског режима у Србији током Првог светског рата.

Књиге ове врсте побуђују пажњу из више разлога. То су аутентична сведочанства са обиљем извора историјске грађе која сведоче о слободарској традицији српског народа, о великим људским жртвама које је он поднео за очување и ослобођење своје земље. Поштовање, предана љубав и оданост према слободи и Србији, својој слободној држави, биле су основне одлике бораца током ових ослободилачких ратова.

За ове вредности: слободу и част свога народа и своје државе поднели су велике патње, страдања и жртве. Бројке погинулих, помрлих и страдалих на било који начин, изнете у овим књигама то најречитије потврђују. Аутори су уложили велики труд помно исражујући аутентичну изворну историјску грађу по архивима Србије, прелиставајући обимну публицистику и велики број књига, као и сакупљајући многа казивања која су допринела да се дође до једне овакве тротомне публикације, која је трајно сачувала од заборава имена готово свих бораца и жртава ратова од 1912-1918. године са територије Браничевског округа.

Биланс страдалих у овим ратовима, колико год је изведен у разним пописима чињеним још током ратова, а посебно у слободној земљи, никада није до краја сведен. Ово је дело управо те врсте које је педантно забележило имена скоро свих страдалих из Браничева: погинулих на бојиштима и помрлих у болницама и безбројним логорима у том ратном раздобљу…

…Потомци бранилаца Србије 1915. године, поводом стогодишњице тих битака, у знак сећања на све пале ратнике са територије Браничева, подижу величанствени споменик са исписаним бројевима жртава из сваког насеља Браничевског округа. Њихова имена већ су пописана и налазе се у Српском ратном поменику, Браничево 1912-1918.

У низу дела која отржу од заборава голготу српског народа у Првом светском рату спада и ова тротомна књига као сведочанство страдања становништва овог дела Србије. Аутори заслужују сваку похвалу за ово, за историју Браничева монументално дело, које ће са спомеником на Врањевцу бити трајан белег страдања Браничеваца и вечно чување сећања на њих за ова и будућа покољења.“

На споменику ће бити постављене мермерне плоче са простором за сваку општину и бројем погинулих из сваког насеља. Имена страдалих, записана у Србском ратном поменику, чуваће се у самом споменику тако што ће сва три тома Поменика бити спакована у посебан кивот и чувати на одређеном месту у споменику. Књиге ће се истовремено налазити у оближњем манастиру Брадача, у манастиру Рукумија, Градској библиотеци у Пожаревцу и Историјском архиву Пожаревац. Наравно, чуваће се и у свим најзначајнијим културним институцијама Србије: Српској Академији Наука и Уметности, Бибилиотеци Србске православне цркве, Матици Српској, Војном архиву, Архиву Србије, Архиву Југославије, Народној библиотеци Србије и другим. 

Радослав Јовић, потпуковник-пилот говори окупљенима испред ровова на Врањевцу Фото: Светиње Браничева

* * *

О самом Врањевцу и догађањима на њему у јесен 1915. године, Властимир С. Петковић ђак-наредник и учесник ових догађаја, у својој књизи До последњег човека, 1915, у поглављу Последњи стишки бедеми, каже:

…„Врањевац (к. 295) и Бубањ (к. 395) били су по природи јака брана даљем надирању Немаца, јер су доминирали свима околним положајим. Несравњена осматрачница за највећи део Стига и добар део Млаве. На Врањевцу је била и пољска батерија па чак и једна хаубичка батерија. Постојао је и густ низ препрека од жица. Па ипак, и ако је овај положај био добро утврђен, добро и на време поседнут деловима 18 пука и довољном артиљеријом, непријатељ га је у сумрак препадом освојио. Како је до тога дошло, како се то одиграло на Врањевцу, изнеће ваљда једног дана историја. Онда нисмо знали…

…Кулско Брдо, затим Бубањ са Врањевцем, били су последњи бедеми одбране Стига. Од Анатмне до Куле углавном је била равница; одатле је настајао јако таласаст терен који је даље од Петровца постајао све брдовитији. И зато се ту, где је престајао Стиг и почињала Млава, застало са стрепњом. Стиг се бранио упорно. Дванаест дана је требало моћним Немцима док су нас сабили на последње редуте Стига. И све до тих последњих позиција постојала је нада да ће се једнога дана ипак поћи у напад.

Сада се било на прагу сумње…..

Ове ноћи, између 18. и 19 октобра није се спавало. Судбина Бубња и Врањевца узнемиравала је све. Нико није знао шта се тамо одиграло. Слутило се најстрашније. Јер у један мах кроз ноћ се чуло громко „Ура!“, паклена пуцњава пушака, туп прасак бомби, па се онда све утишало…

…Свитало је све јаче. Лево, у Стигу, вероватно чак код железничке пруге за Петровац, још се дизао густ дим са места на коме је синоћ био огроман пожар. На јутарњм ветру лелујало се море непосечене шаше те ју шумило као монотона песма. Тишину је прекидао, овда онда, по који далеки пуцањ или још удаљенија експлозија гранате…

…Најзад свану. Поручник Бојић вратио се са својом четом у састав батаљона. Донео је неколико детаља о ноћашњем јуришу. На Врањевцу је био пакао. Налет је био као гром. Повраћена је и батерија која је била у докторовом винограду. Заробљен је и један немачки митраљез. Али је пало много … много! Командант је плакао. Напад није успео на целој линији. Дан је обећавао само најгоре. Борбу је требало примити на неутврђеним косама јужно од села Црљенац. Свануло је потпуно.

Врањевац: Откривање споменика у славу 23.560 Браничеваца страдалих у ратовима 1912-1918. године Фото: Светиње Браничева

* * *

Споменик на Врановцу грађен је четири године и завршен октобра 2015. Открио га је председник државе Србије Томислав Николић на великом скупу народа 18. октобра, тачно сто година од дана битке која се на том месту догодила.

На десетак метара од споменика пружају се ровови топовске батерије српске војске, начињени неколико дана пре битке, а сачувани као да су јуче ископани. На гранитним плочама исписано је 190 насеља, и крај сваког насеља забележен је број страдалих у сва три рата с почетка 20 века – српско.турског, српско-бугарског и у Првом светском рату. У безбројним крвавим биткама, бранећи земљу од освајача, страдало је, према подацима сакупљаних десет година, 23.560, Браничеваца, Од те погибије Браничево се ни до данас није опоравило. А потомци тих великих јунака у огромном броју су их заборавили.

Зато је био потребан величанствени споменик на Врањевцу. Да опомиње потомке да такве претке, којима се дивио цео свет, не смеју заборавити.

Издавач: Манастир Рукумија, новембар 2013.
Приређивач: Одбор за изградњу споменика на Врањевцу

Предраг Мирковић (председник), Богољуб Ивковић (председник Удружења), Живорад Животић, Живислав Антонијевић, Милић Антонијевић, Драгивоје Николајевић, Предраг Лукић, Славољуб Берјановић, Рајко Динић, Радојло Трифуновић и Аца-Гера Животић