Министар унутрашњих послова хрватске усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић потписао је на данашњи дан 1941. године „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.
Министар унутрашњих послова усташке Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић потписао је на данашњи дан 1941. године „Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред“, којом је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.
То је био „правни основ“ хрватских усташких власти за истребљење Срба, Јевреја и Рома.
На основу те уредбе Срби су прогањани, убијани, покрштавани и протјеривани.
Услиједили су геноцид и ужасни злочини над српском популацијом, као и јеврејском и ромском.
Отворен је концентрациони логор Јасеновац, људи су убијани, бацани у јаме и покрштавани.
Артуковић је са усташким главешинама побјегао на Запад након пада НДХ, а онда је дуго живио у САД.
Америчко министарство правосуђа израдило је 2006. године обимну студију на 617 страница под насловом „Tрагање за одговорношћу у посљедицама Холокауста“.
Артуковић се налази у поглављу „Виши функционери“, а његов случај је назван „Бесконачно одгађан закон“.
Он се нашао у друштву високо рангираног нацисте Ота фон Болшвинга, који је своју слободу у САД платио сарадњом са ЦИА.
Аутори студије прогласили су Артуковића „највише рангираним сарадником нациста који се нашао у САД“, али и особом чије је изручење најдуже трајало.
Документ подсјећа на стварање НДХ, те на злочиначку улогу коју је имао Артуковић, одговоран за прогон Срба, Јевреја, Рома, православних хришћана и комуниста.
Виза му је два пута продужавана, да би 1949. године добио право трајног боравка у САД.
Али, у документу је било наведено право име, па је рутинска контрола открила да се у САД налази особа коју због злочина против човјечности тражи тадашња Југославија, те да је Артуковић у Америку ушао под лажним именом.
Tада почиње дуга правна битка која је трајала све до 1986. године, када је изручен Југославији.
На суђењу у Загребу проглашен је одговорним за тешке злочине, а умро је двије године касније у затвору.